Holi Hejs (Holly Hayes) ima magistarski stepen istorije religije sa univerziteta u Oksfordu i osnivač je, autor i fotograf "Svetih destinacija" - ilustrovanog sajta vodiča kroz sveta mesta, religijsku umetnost i istoriju svetih mesta u svetu. National Geographic Channel pričao je sa njom da bi otkrio najimpresivnije drevne megastrukture iz celog sveta.

Koje su po vama najimpresivnije drevne građevine koje ste posetili?

Katedrala Linkoln, Engleska

Vizualni doživljaj fasade Linkolna koja podseća na liticu, dodatno pojačan prilaskom kroz malu kapiju, nema premca. Kad sam posetila Katedralu Linkoln, već sam videla nemali broj katedrala i rizikovala sam da budem malo razočarana. Međutim, kad smo ušli kroz kapiju i pogledali gore prema tom ogromnom kamenom zidu, ostala sam bez daha. Takođe se divim načinu na koji je prvobitna normanska kapija sačuvana unutar gotičke fasade i detaljnih prikaza anđelskoh hora na istočnom kraju. Unutrašnjost je takođe zadivljujuća - uzvinute vertikalne linije u glavčini, divan srednjevekovni hor i interesantni prozori sa ružama u poprečnom brodu crkve nazvani "Dekanovo oko" ili "Biskupovo oko".

Panteon, Rim

Na bliskom drugom mestu je Panteon u Rimu. Nije toliko lep kao Katedrala Linkoln, ali je velik, drevan i neobičan. Kupola je neverotno dostignuće inženjerstva svog vremena i koristi beton, koji mi smatramo modernim. Okrugli otvor pruža dramatični i redak način za osvetljenje enterijera, dok ujedno vizualno povezuje hram i nebo.

Katedrala Šartr, Francuska

Ima toliko mnogo divnih srednjevekovnih katedrala, ali ako bih morala da biram morala bi to biti Katedrala Šartr. Izuzetno je lepa, stara (1194-1260), religijski važna (zahvaljujući relikviji tunike Device Marije), i definitivno prepuna veličanstene srednjevekovne umetnosti. Arhitektonski, izgrađena je u vreme prelaska iz romanskog u gotički stil i čini se da koristi najbolje od oba stila: ima svu gracioznu lepotu gotičke katedrale dok čuva određeni nivo romanske snage i odmerenosti. Skulpture na portal su veličanstvene, srednjevekovni lavirint je redak i fascinatan ostatak, a stakleni prozori iz 13. veka su spektakularno prekrasni.

Šta mislite da je nateralo ljude da izgrade tako masivne zgrade sa ograničenom tehnologijom koje i danas ulivaju strahopoštovanje?

Drevne religijske megastrukture pravile su izjavu o bogatstvu i značaju graditelja, kao što to rade i danas. Piramide u Gizi pojačavale su veličinu i autoritet faraona; hramovi u Rimu, Atini i Efesu predstavljali su važnost tih gradova; srednjevekovni evropski vladari međusobno su se utrkivali da sagrade najimpresivnije katedrale i da privuku najbolje umetnike. Uz ove političke svrhe, verujem da je uvek postojala i jaka, iskrena želja da se ugodi bogovima. Religijski skepticizam nije ništa novo, ali lako je zaboraviti koliko je donedavno bio retka pojava. Kakvi god bili drugi motivi koji su mogli da utiču na to rešenje, većina ljudi je darivalo novac i rad izgradnji ogromnih religijskih zgrada u nadi da steknu duhovnu zaslugu. Konačno, ne treba prevideti motivaciju za umetnost radi umetnosti, koja je takođe bila važan faktor kroz celu istoriju.

Da li znate koliko je vremena u proseku trebalo da se sagradi katedrala u srednjevekovnoj Evropi?

Teško je reći koliko je vremena bilo potrebno u srednjem veku, jer je izgranja uvek zavisila od stvari poput neprekidnosti finansiranja i podrške, nedostatka inženjerskih problema (poput padanja tornjeva) i određeni nivo mira i bogatstva u gradu. Katedrala Šartr, naprimer, sagrađena je izuzetno brzo - glavna struktura završena je za samo 25 godina. U velikoj meri ovo je zasluga široke podrške javnosti bazirane na čudesnog opstanka njene najsvetije relikvije posle vatre koja je uništila celu katedralu. Shvatajući to kao znak od Device Marije da se ponovo sagradi (shvatanje koje je biskup podržao), ljudi iz grada dobrovoljno su nosili kamenje iz kamenoloma na 8 kilometara rastojanja! Katedrala Salisberi takođe je brzo sagrađena: sve osim tornja završeno je za samo 45 godina. Notr Dam u Parizu gradio se oko jednog veka, kao i Katedrala Linkoln. Na drugom kraju spektra nalazi se Katedrala u Kelnu za koju je trebalo 600 godina da se završi!

Koji drevni zanat vas najviše zadivljuje što se tiče građenja drevnih zgrada?

 Verovatno me najviše zadivljuju skulpture, zato što ima toliko mnogo prostora za kreativnost i malo prostora za greške. Kad su urezivali kraj nekog luka, naprimer, skulptori bi obično morali da počnu iz početka kad bi pogrešili! I pošto skulpture obično ukrašavaju nedostupnija mesta od ostalih oblika umetnosti, skulptorima je davana skoro potpuna sloboda u dizajnu i temama, što je dovodilo do nekih veoma fascinantnih i neočekivanih rezultata.

Da li postoji neki specifični stil u arhitekturi koji smatrate najlepšim?

Cenim većinu stilove arhitekture, ali moje srce pripada romanskom stilu. Više od bilo kog drugog stila, bio je harmoničan vizuelni ritam koji nalazim veoma privlačnim. Parovi kvadratnih ili okruglih tornjeva, pravougli brodovi koji se ukrštaju, polukružne kupole koje padaju poput vodopada sa apsida - jednostavni geometrijski oblici spajaju se toliko graciozno u romanskim crkvama. I mogu se u potpunosti ceniti, jer nema visećih podupirača ili oštrih vrhova koji da se nameću arhitekturi - ima taman dovoljno skulpturskih dekoracija da bi se olakšala struktura i dodao vizuelni interes. Romanske crkve takođe retko imaju komemorativne kapele i dodatke koji su kasnije postali moderni; one kvare centralni plan i prouzrokuju zbunjujuće nagomilavanje struktura.

Da li postoje moderne zgrade koje ćemo gledati nakon hiljadu godina i diviti im se?

Interesantno pitanje. Kad razmislim, čini mi se da drevne strukture koje nas i danas zadivljuju kombinuju dostignuća u inženjerstvu iz njihovog doba i novi, inovativni dizajn. Gotička arhitektura, naprimer, bila je inženjersko čudo u svom korišćenju zidova kao delikatne lepote više nego snage i imala je smeli, nov izgled koji se značajno razlikovao od čvrstih građevina romanskog stila. Za mene, onda, moderne zgrade koje će verovatno zadiviti i nakon hiljadu godine uključuju visoke nove zgrade koje su niknule u mestima poput Dubaija, kao i retki moderni dizajni koje vidimo u strukturama poput Sagrada Familije u Barseloni, Jevrejski muzej u Berlinu, inspirisana glečerima Halgrimskirkja u Rejkjaviku, i ultra-moderne (i obezbeđene protiv zemljotresa) katedrale u Los Anđelesu i Oklandu.

Gde biste postavili Katedralu Svetog Pavla u listi top 10 najizvanrednijih katedrala?

Bojim se da bih je stavila na deseto mesto, ako je uopšte moram uključiti. Sigurno cenim njene arhitektonske poduhvate i nikad nisam videla katedralu koja nije na neki način lepa, ali Katedrala Svetog Pavla nije jedna od mojih omiljenih. Nedostaje joj dostojna poštovanja starost većine drugih evropskih katedrala i nisam veliki obožavatelj renesanse i baroka. Brod je krasan, ali dekoracija postaje malo preterana prema istočnoj strani; kupola je veoma zadivljujuća, ali je samo senka u poređenju sa Katedralom Svetog Petra. Ulaznice su takođe najskuplje od svih katedrala koje sam posetila i ne daje pravo da se prave slike - ali za to ne mogu da okrivim Rena!

Naučite više o „svetim destinacijama" širom sveta i razgledajte neke fantastične fotografije na sajtu: <a href="http://www.sacred-destinations.com" target="_blank">http://www.sacred-destinations.com</a>

Image: © Sacred Destinations