Koncentrišemo se na čuda konstrukcije moderbog doba. Nadljudska dostignuća modernog inženjerstva iz celog sveta.

U epizodi „Megastrukture: Panamski kanal" upoznajemo kralja svih mega-pokretača. Svake godina ovaj strateški vodni put podiže 14000 brodova preko planinskog lanca visokog koliko devetospratnica. Oslanjajući se na neke od najmoćnijih mašina i inženjerskih dostignuća na svetu, potražnja njegovih usluga je visoka, a sad već postoje i planovi za još veći i bolji kanal.

„Megastrukture: Dubinske bušilice" prati pokušaj dopiranja do nekih od najnepristupačnijih rezervi prirodnog gasa na planeti, u kojem će pet visokotehnoloških mega-brodova dovršiti 4600 kvadratnih kilometara mreže prirodnog gasa, na preko dva i po kilometra ispod površine okeana. U srcu projekta je ogromna platforma za obradu gasa - Indipendens Hab (The Independence Hub). Ako uspe, ovaj sistem će proizvoditi dovoljno gasa da snabde skoro 5 miliona domaćinstava u SAD-u.

„Megastrukture: Veliko islandsko iskopavanje" vodi nas 200 metara ispod zemlje u daleki istočni brdski kraj Islanda do džinovske mašine za kopanje tunela nazvane „Čeljust" (Jaws). Nakon dve godine neprekidnog kopanja kroz bazalt, „Čeljust" je iskopala tunel prečnika preko osam metara i skoro 15 kilometara dugačkog. Ovaj tunel je osnovni element masivnog hidroelektričnog projekta koji planira da koristi rastopljenu vodu obimnog glečera za proizvodnju struje. Jedan od najvećih izazova je upravljanje ove monstrumske mašine pravom linijom, tako da nakon devet milja i osamdeset i osam jarda pogodi metu tačno u centar. Da li će „Čeljust" uspeti ili razočarati?

„Megastrukture: Super cevovod"istražuje jedan od najrizičnijih projekata industrije gasa ikad započetih. Do 2008. Velika Britanija biće povezana sa Norveškom putem 1200km super cevovoda. Sastavljen je od preko milion tona čelika i jednak je jednoj trećini svetske proizvodnje cevovoda. Ceo taj posao mora biti obavljen od strane robota koji rade na 3km ispod Severnog mora uprkos surovim podvodnim strujama, temperaturama ispod nule i teškim vetrovima i talasima.

Prostiru se preko nekoliko jutara zemlje i troše isto toliko struje kao neki mali grad. „Megafabrike" su neke od najređih instalacija za proizvodnju na Zemlji. Posetićemo italijanske fabrike Ferarija da bi prisustvovali pravljenju Ferarija 599 od livenog metala do test vožnji brzinama od 320km na sat, i da bi naučili kako se tehnologija Formule 1 prenosi na liniju za proizvodnju. Onda idemo do Ohaja i Teksasa, da bismo videli kako se tenkovi mogu rastaviti i onda ponovo sklopiti od nule, umesto da se proizvode iz početka. U borbi, to su oružja sposobna da unište mete na rastojanju od tri kilometra. Konačno, helikopteri Apači su možda najsmrtonosniji borbeni helikopteri na svetu. Posećujemo Boingovu fabriku u Arizoni, da vidimo kako se sofistikovana vojna tehnologija koristi kako bi uspešno vratila pilote Apačija svojim kućama.

Bacite široko otvoren pogled na najveće strukture i mašine ikad stvorene.

Harli-Dejvidson je američki simbol. Idemo iza kulisa glavnog štaba Harli-Dejvidsona kako bi otkrili kako ova posebna mega fabrika uspeva da izbaci 50 novih Harlija svakog sata, i da bi provirili u proces stvaranja novog kontroverznog V-Rod-a. Takođe, posećujemo fabriku Džon Dir (John Deere) koja se prostire na preko 300,000 kvadratnih metara, smešta preko 2000 radnika i 49 robota zavarivača. Otkrijte kako se svi ovi elementi kombinuju kako bi utabali, presovali, isekli i zavarili 60000 tona čelika u obliku kombajna Džon Dir STS (John Deere STS Combine) - mega-mašine za žetvu. Konačno, putujemo do fabrike Piterbilt (Peterbilt) gde su radnici zauzeti proizvodnjom kamiona Modela 387, napravljenog da vuče vozila do 36 tona. Sa svojom sirovom mehaničkom silom i ljudskim stvaralštvom, ova mega-fabrika donosi na puteve Piterbiltovog aerodinamičnog kralja flote na velika rastojanja.